O nama

Kako je nastala RespectA?

Udruženje za zaštitu životinja i životne sredine RespectA osnovano je u septembru 2005. godine u Beogradu.
Tada, 2005. godine, u Beogradu, kao i u celoj Srbiji, situacija po pitanju uličnih pasa je bila zaista tragična.

Ovča

Šinteri su masovno skupljali i dovozili pse sa ulica Beograda i okoline u Ovču, tadašnju kafileriju.
Česte prijave ,,dokonih građana“ šinterima su dale za pravo da skupljaju sve što im se nađe na putu – vlasničke pse koji su izašli iz dvorišta, rasne pse, bolesne, stare, pa čak i štence s majkama. Psi su transportovani u zaraženim, nedenzifikovanim vozilima i odvoženi u Ovču, gde ih je u malim, prebukiranim kavezima čekala sigurna smrt.
Nehigijenski uslovi, miris smrti i pogledi u kojima se očitavao užas i strah je bio razlog zašto građani nisu imali hrabrosti da se suoče s istinom i potraže svog ljubimca među stotinama zarobljenih pasa.
Susret s uplašenim pogledima, koji te puni nade posmatraju iza rešetaka,nadajući se da si ti došao baš po njega – ne može se zaboraviti, nikada.
Gladni i preplašeni, zarobljeni u hladnim kavezima, čekaju jer im je to još jedino preostalo.
Neki su spašeni, a na žalost drugi nisu imali toliko sreće.
Strah, užas i tugu u njihovim očima mogao je da vidi svako, a ne samo ljubitelji životinja.
Samo hrabri i jaki su uspeli da se bore da izbave bar jednog psa i pruže mu drugu šansu za život. Među tim hrabrima bili smo i mi.
 
Trijaža

Svaki petak u Ovči bio je „krvavi petak“ i poslednje jutro zarobljenih pasa.
Takozvanu trijažu sprovodili su veterinari zaposleni u državnoj službi, u saradnji s ekološkom inspekcijom. Oni su određivali koji psi će biti sterilisani, a koji uspavani. Iako su obmanjivali javnost da uspavljuju isključivo stare i bolesne pse, mi smo svedoci da je to bila LAŽ.
Mnogo mladih, lepih, zdravih i umiljatih pasa je okončalo svoj život bez ikakvog razloga. Ti surovi ljudi nisu im dali šansu za ljubav i novi dom.
Ta situacija, i nepravda nanešena nesretnim psima bila je razlog osnivanja naše organizacije.
Kao nevladina organizacija imali smo tada velikih problema u saradnji s tom državnom institucijom i tadašnjim rukovodećim kadrom. Često su nam branili da uđemo u kafileriju, iako na to nisu imali prava, s obzirom da je to bila javna ustanova. Naravno, želeli su da sakriju svoja zlodela i sramotu.
Odlučili smo da sve svoje snage usmerimo ka spašavanju pasa iz kafilerije i u tome smo ostali dosledni do danas.
Na svu našu sreću i sreću pasa, dolaskom gospodina Dragana Đilasa na mesto Gradonačelnika, situacija u Beogradu se znatno promenila, konačno je obustavljena masovna eutanazija nedužnih pasa. Ali, nažalost, situacija u drugim gradovima Srbije nije takva - eutanazija se vrši nad svim nepoželjnim psima, pa čak i mačkama.

Naša borba za život i drugu šansu ne prestaje!

Zalažemo se za:

• sterilizaciju kao rešenje za smanjenje ulične populacije pasa i mačaka u Srbiji,
• strogo kažnjavanje nesavesnih vlasnika,
• otvaranje stacionara i prihvatilišta širom Srbije,
• otvaranje azila u smislu trajnog zbrinjavanja starih, bolesnih i nesocijalizovanih pasa i mačaka.

Ciljevi:

• borba za pravo životinja na život,
• borba protiv zastarelih mišljenja i metoda (koji i pored društvenog napretka nameću eutanaziju kao rešenje za većinu problema napuštenih životinja),
• edukacija i rad sa decom u školskim i predškolskim ustanovama.

„ Čak i ako smo uspeli da zaštitimo životinje od ljudi, nismo uspeli ništa. Postigli smo cilj tek kada nam više ne bude potrebna zaštita životinja. Tada smo zaista uspeli da promenimo nešto: NAS SAME“.          
Michael Aufhauser